2015

Ako se osvrnem na godinu za nama mogu reći da je bila uspešna. Diplomirao sam, upisao master studije, zaposlio se, počeo konačno da živim sam i izdržavam se i na kraju godine ušao u jednu lepu vezu koja i dalje traje. Novogodišnje ciljeve, iako skromne, na kraju nisam ostvario u potpunosti. Kao što sam već napisao, fakultet sam posle malog odlaganja konačno završio, engleski jezik usavršavam uglavnom na poslu mada mislim da to nije dovoljno, a i u učenje nemačkog sam uložio nešto malo vremena. Jedino na čemu nisam radio bila su putovanja. Smatram da ovo nije dovoljno i da sam sve ove stvari mogao sa lakoćom da ostvarim ali ipak bitno mi je i da nisam stajao u mestu, već da sam malim koracima krenuo napred. 

Stvari se polako pokreću i počinjem da radim na ostvarivanju nekih biznis ideja koje imam. Ako budu uspešne donosiće jedan mali prihod koji neće biti dovoljan za egzistenciju, ali će svakako biti korak napred ka ostvarivanju finansijske slobode. Vezano za to, preporučio bih vam blog Igora Opačića koji govori upravo o finansijkoj slobodi i njenom ostvarivanju. On ima dosta, pre svega, životnog iskustva koje nesebično deli sa ostalima i zaista je šteta što ne piše češće. Pročitajte svakako njegove tekstove.

Iako sve ide kako treba i prvi put posle dugo vremena nemam nekih većih problema oko kojih treba da brinem, ipak postoji nešto što mi unosi nemir i isto tako posle dugo vremena počeo sam da osećam određenu dozu anksioznosti i strah od budućnosti i vremena koje dolazi. Analizirao sam malo sebe i svoja osećanja i trebalo mi je vremena da shvatim, ali mislim da sam pronašao uzrok problema. Posle završetka fakulteta sam se malo ulenjio i iako sam radio povremeno na ostvarivanju nekih dugoročnih ciljeva to nije bilo sistematski već sporadično. Umesto da sam određujem pravac kojim ću ići i proaktivno utičem na stvari koje mi se dešavaju ja sam odabrao lakši put, put kojim se ne krećem ili krećem vrlo sporo i čekam da mi se stvari dese. Dobre stvari se ne dešavaju same od sebe i trebaju se zaslužiti i uzeti. Ne možemo očekivati od roditelja, države ili firme da nam učine život boljim već se sami moramo izboriti za neke stvari. 

U ovoj godini će mi glavni cilj biti da kreiram radne navike. Želim da svoje telo i um istreniram na rad i da mi to postane jedna rutinska aktivnost poput održavanja higijene. Želim da navike postanu deo mog karaktera i da time utičem na stvari koje mi se dešavaju. Želim da upravljam svojim životom. Želim da pobedim sebe. 

Za kraj jedna prigodna pesma koju sam večeras čuo.

Njezz - Kašalj

#Poplave

Svedoci smo velike nesreće koja je nas i susedne zemlje zadesila prethodnih dana. Pratim vesti svakodnevno i zaista teško podnosim sve ovo. Nisam neko je previše emotivan i empatičan, ali me trenutna situacija baš pogađa. Volontirao sam pre neki dan u jednom prihvatilištu za evakuisane i još uvek ne mogu da izbrišem iz glave sliku jedne žene koja je onako stidljivo potražila flašu vode, a na moje pitanje da li želi sendvič opet mi je stidljivo odgovorila da bi bila zahvalna pošto je baš gladna. Iako je bilo dosta hrane i pića mnogi ljudi su uzimali sasvim minimalno da bi imalo i za ostale, a dobar deo njih je sačuvao i pozitivan duh i pored svega što ih je zadesilo. Naravno, i na strani evakuisanih i na strani volontera, bilo je i onih drugih koji su gledali da izvuku neku korist za sebe u toj situaciji, ali o njima ne bih ovom prilikom.

Velika voda je uskovitlala i ljude pa je tako na površinu izbio deo onog velikog taloga sa dna, ali što je još bitnije iz ljudi je isplivalo ono najbolje u njima - plemenitost i briga za drugoga. Zaista mi je srce puno kad vidim kako se cela zemlja ujedinila i koliko se ljudi uključilo u akcije pomoći ugroženima. Osetio sam se ponosnim, a u nekoliko navrata sam bio i na ivici suza. Razmišljao sam malo i o nama kao narodu. Izgleda da nas Srbe samo neka nesreća i vanredno stanje može da ujedini, bitno je samo da postoji neki zajednički neprijatelj. Kao što je govorio pokojni premijer Đinđić, mi se lako udružimo protiv nekoga ili nečega, ali se teško udružujemo da učinimo nešto za sebe. Poznato je i da teška vremena stvaraju jake ljude koji se kasnije kroz život lakše nose sa nedaćama. Mi smo kao narod kroz našu istoriju imali toliko teških trenutaka i nesreća da verujem da nam je sve to postalo deo genetskog koda i kolektivne podsvesti na neki način, i da teško da postoji nešto što ne bismo mogli da prebrodimo i preživimo. 

Ono što trenutno najviše želim je da, kad za nekoliko meseci sve ovo prođe, ipak ne zaboravimo osećaje koji su trenutno u nama. Želim da izađemo i jači i bolji iz ove situacije. Da češće obraćamo pažnju na ljude do nas, da češće mislimo na pomoć drugima, ali i da počnemo konačno da radimo u svoju korist, a ne na svoju štetu, i kao pojedinci i kao kolektiv. 

Jedna mala stvar koju ću ja učiniti jeste da postanem redovan davalac krvi. Samo jednom do sada sam dao krv i bez nekog posebnog razloga više to nisam činio, a danas sam odlučio da to promenim. Pored toga, učestvujem i redovno u raznim humanitarnim SMS akcijama u skladu sa svojim mogućnostima. Iako ovo deluje minorno, verujem da ako svako od nas učini po nekoliko ovako malih sitnica, u konačnom zbiru će to dati veliki pozitivni rezultat koji će od ove naše zemlje učiniti jedno bolje i lepše mesto za život.

Pravila za uspešan i ispunjen život

Ovo je spisak mudrosti i korisnih saveta koje sam skupljao sa više strana i konačno danas malo sredio. Ima tu stvari sa nekih blogova, citata iz knjiga, citata velikana, a neke stvari sam i ja sam dodao ili sam modifikivao već nešto na šta sam naišao u skladu sa svojim uverenjima. Čitao sam nedavno jedan članak o nekom istraživanju u kome je razgovarano sa većim brojem uspešnih ljudi o njihovim navikama, stavovima i principima. Rezultat je pokazao da većina njih ima slične navike i stavove. Ne mora da znači da vođenje za tim stvarima direktno znači da će neko biti uspešan, ili suprotno, da će neko biti neuspešan ako ima druge navike i stavove, ali je jedna zanimljiva činjenica. Sledeći spisak sadrži dobar deo tih stvari i oslikava principe kojima se vodim ili kojima težim. Vremenom ću ga verovatno modifikovati i dodavati neke nove stvari. Ostaje još da se ovoga pridržavam. Lako je sebi motivisati, ali teško je biti disciplinovan.

Postavi ciljeve i razbij ih na niz konkretnih akcija koje trebaš preduzeti. Odredi prioritete. To je najbitniji deo planiranja i organizovanja sopstvenog vremena. Ako ne znaš šta su ti prioriteti, sve ti je jednako važno i nikad nećeš sve uraditi.

Stvari se odvijaju srazmerno ozbiljnosti kojom im prilaziš. Velika dela zahtevaju velike žrtve.

Odlučnost. Odluči da izvršiš ono što je potrebno, izvrši bez izuzetaka ono što si odlučio.

Ne razmišljaj o smislu ili potrebi ostvarenja nekog cilja. Ako si ga u početku zacrtao, to znači da si imao dovoljno dobar razlog za to.

S kim si, takav si. Okruži se ljudima koji te vode napred. Upoznaj što više uspešnih ljudi bez obzira čime se bave. Nikada ne potcenjuj snagu uticaja ljudi iz neposrednog okruženja na tvoj život. Ako se okružiš uspešnim ljudima, čak i ako nisi uspešan, velike su šanse da ćeš to postati vremenom. Ako se okružiš luzerima, čak i ako nisi jedan od njih, vremenom češ postati. Moć socijalnog kruga je neverovatna. Sistem vrednosti, stavovi prema životu, ciljevi, informacije, određena energija – sve se to upija svakog dana i čini nas boljim ili gorim ljudima.

Svedi korišćenje socijalnih mreža ne na minimum, nego na suštinsku potrebu, jer besciljno pregledavanje tuđih profila ili čekanje da ti se neko javi ne vode ničemu. Pre nego što počneš da krstariš internetom, zapiši koja informacija ti je potrebna, jer se prečesto dešava da zalutaš u moru informacija i na kraju i ne znaš šta si hteo da uradiš.

Ne hvali se nikada. Neka tvoja dela govore za tebe.

Umerenost u svemu. Uključujući i umerenost.

Red. Neka svaka stvar ima svoje mesto i svaki posao svoje vreme.

Čistoća. Ne toleriši nečistoću tela, odeće ili životnog okruženja.

Brini o svom fizičkom i mentalnom zdravlju.

Svakog dana odvoji 10 minuta da budeš sam sa sobom i vizualizuješ svoje ciljeve. Svakog jutra pre nego što se otisneš među ljude, provedi neko vreme sam sa sobom. Razmišljaj, planiraj, razmatraj, sanjari.

Svakog dana (osim dana odmora) radi bar malo na svojim najbitnijim ciljevima.

Čitaj. Čitaj kako bi razvijao svoje ideje i kreativnost. Čitaj šta god. Bar pola sata dnevno.

Ustaj iz kreveta što ranije. Svakog dana ustani u isto vreme.

Ne gomilaj stvari koje ti nisu potrebne. Kada ti životnu energiju ne odvlači gomila bespotrebnog đubreta oko tebe, više se fokusiraš na realizovanje sopstvenog potencijala i lakše prevazilaziš izazove u profesionalnom životu. Manje je više.

Uvek se kreći napred. Nikada ne prestaj da investiraš. Nikada ne prestaj da unapređuješ. Nikada ne prestaj da radiš nešto novo. Onog momenta kada prestaneš da unapređuješ svoju organizaciju, ona počinje da umire. Napravi svojim ciljem da budeš bolji svakog dana, na neki mali način. Seti se japanskog koncepta Kaizen. Sitna dnevna unapređenja eventualno rezultiraju u ogromnim prednostima.

Nisi dovoljno bogat da kupuješ jeftino. Kvalitetna roba ima svoju cenu, kao i razlog u kvalitetu za tu razliku u ceni.

Suština svega je voditi sebe. Ako ne možeš da vodiš sebe, nećeš moći da vodiš ni druge.

Osloni život na više stubova i neka svi budu podjednako dobar oslonac. Porodica, prijatelji, posao, hobi.

Najbolji pokazatelj čovekovog karaktera je ono što radi kad ga niko ne gleda.

Porodica mora biti ispred posla.

Pobedi sebe svakog dana.

Day zero

Malopre sam na DDM-u pročitao ovaj odličan tekst. Inače, možete ih pratiti i na fejsu i zaista svakog dana dobijati jednu malu dozu motivacije :) Radi se o Day Zero projektu, odnosno o tome da uradite 101 stvar tokom 1001 dana. Ideja je veoma popularna i na desetine hiljada ljudi širom sveta šeruje svoje liste po netu i radi na ispunjavanju svojih želja. 

Zašto 1001 dan? Većina ljudi pravi neke liste želja, ali retko ko postavi realne rokove u kojima će to i ostvariti i onda se vremenom sve to nekako zaboravi. Za jednu ovakvu listu čini se da je jedna godina premali period, dok je 1001 dan (2.75 godina) prilično realan rok za koji ljudi mogu da ispune sve želje sa liste. Naravno, ideja je i da te želje budu manje-više realne i da mogu da se ispune u ovom roku. To bi u proseku bila jedna stvar u nekih 10 dana.

Želje treba da budu izbalansirane i realne pa tako na primer, možete imati nekoliko stvari koje se rade jednom u životu i veći broj stvari koje se rade češće ili svakodnevno. Možete naučiti da kuvate neko jelo, odsvirate neku pesmu na gitari, skočite padobranom, odete u streljanu ili posetite neki restoran koji dugo planirate. Ideja je puno i granica je samo naša mašta :) Na DDM-u je tekst sa savetima u vezi odabira želja, a sam sajt Day Zero može da bude izvor velikog broja ideja.

Retko mi se ovo dešava, ali baš sam se oduševio idejom i jedva čekam da se bacim na realizaciju. Verujem da će me ovo terati da budem dosta aktivniji, dobiću dodatno samopouzdanje, uživaću u procesu i, na neki način, osetiću se živim :) Listu ću vremenom dopunjavati, a videću još da li ću je ovde podeliti u celosti ili ću pisati samo o nekim pojedinim stvarima. Danas je 5. februar 2014, a moj 1001. dan će biti 2. novembar 2016. :) Odoh sad da pravim listu :)

Novogodišnje odluke

Mada ja malo kasnim, ovo je period godine kada se donose odluke i postavljaju ciljevi koje bismo hteli da ispunimo do kraja godine. Kažu da ne treba čekati početak nedelje, meseca ili godine da biste nešto krenuli da radite već da treba odmah da se bacite u akciju, ali Nova godina mi je jedan baš lep i simboličan događaj i ne mogu da se oduprem tome da ne postavim neke ciljeve za ovu godinu. Nekoliko puta do sada sam donosio novogodišnje odluke, zapisivao ciljeve i onda se ne kraju godine sećao toga i čitao koji je bio plan za tu godinu i naravno ništa nije bilo ostvareno. Moram da kažem da sam se konačno malo pokrenuo u poslednjih 10ak dana i da se trudim da radim na sebi. To ide sporo, jednog dana radim po planu, drugog ne, pa trećeg opet malo, ali je bitno da se napreduje pa makar to bili i mali koraci za sad. Još bitnije je da su prvi rezultati krenuli da se pojavljuju.

Što se tiče odluka i ciljeva za 2014. neću preterivati i očekivati i planirati mnogo. To je samo nekoliko stvari koje već neko vreme želim, ali se nisam trudio da radim na tome.

1. Fakultet. Zbog nekoliko razloga sam odužio studije i krajnje je vreme da to privodim kraju. Mislim da vreme koje sam proveo neučeći nije izgubljeno i da sam uspeo da napredujem u drugim oblastima, ali je to svakako moglo da se radi i paralelno. Problem je bio u nedostatku samodiscipline i nekog višeg cilja, ali se i to polako menja. Kao što sam napisao u prethodnom postu cilj mi je da završim sa ispitima do kraja meseca, odnosno do kraja ovih ispitnih rokova, i da mi nakon toga ostane samo diplomski rad. 

2. Engleski. Razumem ga u potpunosti, ali imam problema u komunikaciji zbog ograničenog vokabulara pre svega. Cilj mi je da ga usavršavam u prvom delu godine do nivoa da mogu da komuniciram bez problema sa strancima. Ovo uključuje obnavljanje gramatike, učenje novih reči, češće razgovore sa strancima itd. 

3. Nemački. Velika mi je želja da naučim pored engleskog i nemački, italijanski i ruski. Ne očekujem da sve ovo bude na nekom vrhunskom nivou i za sada bih se zadovoljio da to bude neki srednji nivo koji obuhvata neku osnovnu konverzaciju i razumevanje većine stvari. Naravno ići ću korak po korak i prvo ću krenuti sa nemačkim. Pošto ne verujem previše u multitasking ovome ću se posvetiti u drugom delu godine kada završim sa engleskim.

4. Putovanja. Nisam imao priliku da nešto mnogo putujem do sada i voleo bih da to promenim u budućnosti. Potrudiću se da ove godine odem u bar jednu novu zemlju u kojoj nisam bio do sada.

Potrudiću se da se i malo više posvetim planiranju i da ove svoje ciljeve uključim u to. Trenutno mi je apsolutni prioritet fakultet, ali ću kad završim sa ispitima da krenem da radim i na ostalim stvarima.

Godina za nama

Proteklu godinu ne mogu generalno da opišem ni kao posebno dobru ni kao posebno lošu. Prethodnih godina mi se dešavalo da me krajem godine uhvati neka depresija i pad samopouzdanja koji traje negde do proleća. Sada to nije bio slučaj i, iako je bilo naznaka, mislim da sam na neki način uspeo da se oduprem tome i pretpostavljam da to znači da mi samopozdanje polako raste.

U prethodnih godinu dana imao sam čast da budem deo grupe ljudi koja vodi jednu organizaciju čiji sam i ja član što mi je donelo dosta novih prilika za razvoj. Neke sam iskoristio, dosta njih ne, ali tu je neprocenjivo iskustvo koje mi je sve to donelo. Upoznao sam dosta novih ljudi, trudio se da održavam postojeća prijateljstva i stvaram nova. Zacementirao sam još jedno prijateljstvo, a sa još nekoliko ljudi napredujem na istom putu. Prijateljstva su mi inače veoma bitna, a o ljudima koji me okružuju pisaću u nekom od narednih postova. Stekao sam i prvo radno iskustvo u 2013. koje se doduše neslavno završilo, ali je i to još jedna velika lekcija za mene. Bilo je i manje lepih i bolnih trenutaka poput gubitka voljene osobe, i mada sam prvi put imao priliku da doživim takvo iskustvo, uspeo sam dosta brzo da se vratim u neki normalan način funkcionisanja. To je na neki način bilo dvojako ponašanje. Jednim delom je brzo vraćanje u normalu bilo beg od bola i realnosti, a drugim delom je upravo bilo prihvatanje realnosti kao takve. Kraj godine mi je bio i dosta napet ali sam uspeo, posle dugo vremena, da odputujem negde i na taj način odmorim glavu napunim baterije.

Mislim da nema stvari u kojima sam nazadovao, ali postoje stvari u kojima nisam napravio pomaka. Jedna od njih je i fakultet, koji je već krajnje vreme da završavam, i potrudiću se da do kraja meseca i ovaj zadatak bude ispunjen. Akcija je takođe jedna od stvari koja mi je nedostajala i ove godine. Kao što sam napisao u prethodnom postu, i dalje se nalazim na onom prvom koraku koji predstavlja planiranje. U jednom članku sam čitao da je ono što izdavaja uspešne ljude od neuspešnih to što svakog dana postavljaju ciljeve i realizuju ih. Ja za sada samo planiram, ali se nadam da je to dobar pokazatelj i da sam već, samim tim, na pola puta do uspeha :)

U 2014. svima nama želim mnogo novih iskustava, želim nam da mnogo puta uspemo da pobedimo sebe i da za godinu dana budemo mnogo bolji nego što smo sada.

Za kraj jedna lepa pesma :)

Andrea Bocelli - Because we believe

Tačka odluke

Mnogo toga mi se izdešavalo u poslednja tri meseca, ali ono što je najbitnije za ovu priču je da ništa od onog što sam planirao nisam ostvario.

U prethodna tri meseca mi se desilo dosta loših stvari. Ostao sam po prvi put bez bliskog člana porodice i nekoga do koga mi je bilo stalo. Tek onda sam zaista shvatio onaj termin da ne znamo da cenimo ono što imamo dok ga ne izgubimo. Osećao sam veliku prazninu u srcu, ali sam vrlo brzo i prebrodio to. Uspeo sam neposredno pre toga i da dobijem otkaz nekoliko nedelja pre isteka ugovora sa posla sa koga niko nikada nije bio otpušten. Bilo je još nekoliko situacija u kojima sam se pošteno izblamirao i video da nisam toliko dobar koliko sam mislio da jesam. Ranije sam mislio o sebi da mi se nikada ništa loše neće desiti, nisam to mogao ni da zamislim. Možda je to bilo zbog toga što sam uglavnom držao konce u svojim rukama i ostvarivao sve što sam hteo, ali mi ni želje nisu bile previše velike. 

Jedina dobra stvar koju vidim u poslednjih nekoliko meseci je to što sam još malo upoznao sebe i shvatio da me je teško izbaciti iz koloseka. Iz svih situacija sam se vraćao u normalu posle najviše nekoliko dana. Stvari na koje ne mogu da utičem prihvatam kao takve i gledam šta mogu da naučim iz date situacije. Mislim da je ovo jedna dobra osobina, ali se mora kombinovati sa drugima da bi dovela do pozitivnog ishoda.

Negde sam čitao o rezultatima jednog istraživanja koje je za cilj imalo da otkrije šta to ljude čini srećnim. Suprotno mišljenju većine, nije to ni novac, ni ljubav, ni bolji odnosi sa nekim osobama. Ono što ljude čini srećnim u najvećoj meri jeste to da su oni sami odgovorni za svoj život. To su ljudi koji sami preduzimaju akcije koje će imati uticaj na njih, ljudi koji imaju dugoročne ciljeve i koji se ne zadovoljavaju pukim ispuvanjavanjem svakodnevnih potreba. Takođe sam negde pročitao i da razmišljanje o nečemu što želimo polako vodi do akcije, akcija stvara naviku, navika posle nekog vremena karakter, a karakter oblikuje sudbinu. Jer, kao što je rekao i Heraklit - Karakter je čovekova sudbina.

Ja sam nažalost, već nekoliko godina, na ovom prvom koraku koji podrazumeva razmišljanje i planiranje. Još nisam stigao ni do začetka neke akcije tako da će moj put do karaktera kakvog želim biti dug. Mislim da se trenutno nalazim na nekoj vrsti prekretnice. Ili ću da nastavim ovim putem kojim već idem i završim tako što ću za nekoliko decenija da sedim i pričam o tome šta sam sve mogao da budem samo da sam hteo, ili ću konačno da krenem putem promene i putem koji će od mene stvoriti osobu kakva želim da budem - osobu čvrste volje koja se fokusira na svoj cilj i ostvaruje svoje želje bez većih problema, osobu koja sama oblikuje svoj život i ne prepušta stvari slučaju i sreći.