Mnogo toga mi se izdešavalo u poslednja tri meseca, ali ono što je najbitnije za ovu priču je da ništa od onog što sam planirao nisam ostvario.
U prethodna tri meseca mi se desilo dosta loših stvari. Ostao sam po prvi put bez bliskog člana porodice i nekoga do koga mi je bilo stalo. Tek onda sam zaista shvatio onaj termin da ne znamo da cenimo ono što imamo dok ga ne izgubimo. Osećao sam veliku prazninu u srcu, ali sam vrlo brzo i prebrodio to. Uspeo sam neposredno pre toga i da dobijem otkaz nekoliko nedelja pre isteka ugovora sa posla sa koga niko nikada nije bio otpušten. Bilo je još nekoliko situacija u kojima sam se pošteno izblamirao i video da nisam toliko dobar koliko sam mislio da jesam. Ranije sam mislio o sebi da mi se nikada ništa loše neće desiti, nisam to mogao ni da zamislim. Možda je to bilo zbog toga što sam uglavnom držao konce u svojim rukama i ostvarivao sve što sam hteo, ali mi ni želje nisu bile previše velike.
Jedina dobra stvar koju vidim u poslednjih nekoliko meseci je to što sam još malo upoznao sebe i shvatio da me je teško izbaciti iz koloseka. Iz svih situacija sam se vraćao u normalu posle najviše nekoliko dana. Stvari na koje ne mogu da utičem prihvatam kao takve i gledam šta mogu da naučim iz date situacije. Mislim da je ovo jedna dobra osobina, ali se mora kombinovati sa drugima da bi dovela do pozitivnog ishoda.
Negde sam čitao o rezultatima jednog istraživanja koje je za cilj imalo da otkrije šta to ljude čini srećnim. Suprotno mišljenju većine, nije to ni novac, ni ljubav, ni bolji odnosi sa nekim osobama. Ono što ljude čini srećnim u najvećoj meri jeste to da su oni sami odgovorni za svoj život. To su ljudi koji sami preduzimaju akcije koje će imati uticaj na njih, ljudi koji imaju dugoročne ciljeve i koji se ne zadovoljavaju pukim ispuvanjavanjem svakodnevnih potreba. Takođe sam negde pročitao i da razmišljanje o nečemu što želimo polako vodi do akcije, akcija stvara naviku, navika posle nekog vremena karakter, a karakter oblikuje sudbinu. Jer, kao što je rekao i Heraklit - Karakter je čovekova sudbina.
Ja sam nažalost, već nekoliko godina, na ovom prvom koraku koji podrazumeva razmišljanje i planiranje. Još nisam stigao ni do začetka neke akcije tako da će moj put do karaktera kakvog želim biti dug. Mislim da se trenutno nalazim na nekoj vrsti prekretnice. Ili ću da nastavim ovim putem kojim već idem i završim tako što ću za nekoliko decenija da sedim i pričam o tome šta sam sve mogao da budem samo da sam hteo, ili ću konačno da krenem putem promene i putem koji će od mene stvoriti osobu kakva želim da budem - osobu čvrste volje koja se fokusira na svoj cilj i ostvaruje svoje želje bez većih problema, osobu koja sama oblikuje svoj život i ne prepušta stvari slučaju i sreći.
