#Poplave

Svedoci smo velike nesreće koja je nas i susedne zemlje zadesila prethodnih dana. Pratim vesti svakodnevno i zaista teško podnosim sve ovo. Nisam neko je previše emotivan i empatičan, ali me trenutna situacija baš pogađa. Volontirao sam pre neki dan u jednom prihvatilištu za evakuisane i još uvek ne mogu da izbrišem iz glave sliku jedne žene koja je onako stidljivo potražila flašu vode, a na moje pitanje da li želi sendvič opet mi je stidljivo odgovorila da bi bila zahvalna pošto je baš gladna. Iako je bilo dosta hrane i pića mnogi ljudi su uzimali sasvim minimalno da bi imalo i za ostale, a dobar deo njih je sačuvao i pozitivan duh i pored svega što ih je zadesilo. Naravno, i na strani evakuisanih i na strani volontera, bilo je i onih drugih koji su gledali da izvuku neku korist za sebe u toj situaciji, ali o njima ne bih ovom prilikom.

Velika voda je uskovitlala i ljude pa je tako na površinu izbio deo onog velikog taloga sa dna, ali što je još bitnije iz ljudi je isplivalo ono najbolje u njima - plemenitost i briga za drugoga. Zaista mi je srce puno kad vidim kako se cela zemlja ujedinila i koliko se ljudi uključilo u akcije pomoći ugroženima. Osetio sam se ponosnim, a u nekoliko navrata sam bio i na ivici suza. Razmišljao sam malo i o nama kao narodu. Izgleda da nas Srbe samo neka nesreća i vanredno stanje može da ujedini, bitno je samo da postoji neki zajednički neprijatelj. Kao što je govorio pokojni premijer Đinđić, mi se lako udružimo protiv nekoga ili nečega, ali se teško udružujemo da učinimo nešto za sebe. Poznato je i da teška vremena stvaraju jake ljude koji se kasnije kroz život lakše nose sa nedaćama. Mi smo kao narod kroz našu istoriju imali toliko teških trenutaka i nesreća da verujem da nam je sve to postalo deo genetskog koda i kolektivne podsvesti na neki način, i da teško da postoji nešto što ne bismo mogli da prebrodimo i preživimo. 

Ono što trenutno najviše želim je da, kad za nekoliko meseci sve ovo prođe, ipak ne zaboravimo osećaje koji su trenutno u nama. Želim da izađemo i jači i bolji iz ove situacije. Da češće obraćamo pažnju na ljude do nas, da češće mislimo na pomoć drugima, ali i da počnemo konačno da radimo u svoju korist, a ne na svoju štetu, i kao pojedinci i kao kolektiv. 

Jedna mala stvar koju ću ja učiniti jeste da postanem redovan davalac krvi. Samo jednom do sada sam dao krv i bez nekog posebnog razloga više to nisam činio, a danas sam odlučio da to promenim. Pored toga, učestvujem i redovno u raznim humanitarnim SMS akcijama u skladu sa svojim mogućnostima. Iako ovo deluje minorno, verujem da ako svako od nas učini po nekoliko ovako malih sitnica, u konačnom zbiru će to dati veliki pozitivni rezultat koji će od ove naše zemlje učiniti jedno bolje i lepše mesto za život.